Svetlost Zalaska Sunca u Kikindskom Parku.

 

Bio je sunčan dan u Kikindi, a veliki park bio je ispunjen veselim zvucima prirode i smehom prolaznika. Sedeo sam na klupi pod krošnjom starog hrasta, uživajući u prijatnom povetarcu koji je donosio miris cveća i svežine. Oko mene, park je bio živahno mesto, a ja sam se prepustio posmatranju ljudi i njihovih kućnih ljubimaca.

Prvo što mi je privuklo pažnju bila je starija žena koja je šetala svog malog, crnog terijera. Pas je veselo skakao oko nje, povremeno se zaustavljajući da pomiriše cvetove ili da se igra sa drugim psima. Njihova povezanost bila je očigledna; svaki put kada bi pas potrčao napred, žena bi se nasmehnula i pozvala ga imenom, a on bi se odmah vratio, kao da zna da je ona njegov najbolji prijatelj.

Nekoliko metara dalje, mladi par je šetao zlatnog retrivera. Pas je bio pun energije, vukao je svog vlasnika prema jezeru, gde su se deca igrala i hranila patke. Par se smejao, a njihova sreća bila je zarazna. U tom trenutku, shvatio sam koliko su kućni ljubimci važni u životima svojih vlasnika, donoseći radost i ljubav.

Dok sam posmatrao, primetio sam i devojčicu koja je trčala s malim, belim pudlom. Njihova igra bila je neodoljiva; devojčica je bacala lopticu, a pas je s oduševljenjem trčao za njom, donoseći je nazad s ponosom. Njihova bezbrižnost podsećala me je na to koliko je važno uživati u malim stvarima.

U parku su se mogli videti i stariji ljudi koji su šetali svoje ljubimce, često se zaustavljajući da porazgovaraju s drugim vlasnicima. Razgovori su se često vrteli oko zdravlja pasa, saveta o ishrani ili jednostavno o tome koliko su njihovi ljubimci posebni. Osećao sam se kao deo zajednice, posmatrajući kako ljubav prema životinjama spaja ljude.

Dok je sunce polako zalazilo, park je postajao sve tiši, a svetlost je postajala zlatna. U tom trenutku, shvatio sam da su ti trenuci u parku, ispunjeni radošću i ljubavlju, dragoceni. Kućni ljubimci nisu samo životinje; oni su naši saputnici, naši prijatelji, i donose nam sreću u svakodnevnom životu. Ustao sam s klupe, osmehnuvši se svima koje sam sreo, zahvalan na lepoti trenutka koji sam doživeo.